Radovi na pčelinjaku
U januaru svakako treba povremeno obilaziti pčelinjak i kontrolisati da li je, najprije spolja gledano, sve u redu. Pogotovo je korisno obilaziti u danima kada otopli i pčele obavljaju pročisne letove. Tada eventualno neka košnica može i da se otvori i pregleda, ako se na nešto sumnja da nije u redu ili da bi se stekla predstava o opštem zimovanju. To pogotovo važi na velikim pčelinjacima, gdje pčelari ipak moraju da budu mnogo oprezniji u pogledu toga da li treba da preduzmu neke radove ili ne.
Potrošnja hrane do sada je veoma mala, da nema realnih osnova da se dodaju pogače, pogotovo još sada. Gotovo je sigurno da hrana neće biti uzrok stradanja u najvećem broju slučajeva, već da će to najprije da bude oslabljeno društvo . Kada se leglo znatno smanji zbog povećanog uginjavanja starih pčela, njemu hrana može da postane teže dostupna, pogotovo ako društvo počne sa njegovanjem novog legla. Ali i u tim slučajevima eventualno dodavanje pogače nije mnogo od koristi jer i pogača može da bude teško dostupna tako smanjenom leglu.
Zbog svega toga, za ovu godinu može da se posavjetuje što raniji letimični pregled pčelinjih društava radi kontrole stanja i eventualnih intervencija. Misli se na pregled koji bi se obično obavljao u martu ili krajem februara, sada bi to moglo da bude već krajem januara ili na samom početku februara. Naravno pod uslovom da vremenske prilike to dozvole i da krene razvoj prvog legla. Ako u košnici još nema legla, pčelar ne može da stekne pravu predstavu o stanju društva i takav rani pregled nema smisla. Podrazumjeva se da su pčele dobro, normalno zazimljene (sa makar neophodnim minimumom hrane) i da ima pčela iznad nekog kritičnog broja. Taj kritičan broj za ovu godinu je možda 3 zaposjednute ulice, eventualno i 2,5. Ukoliko nije tako, onda će vjerovatno biti potrebno da pčelari češće kontrolišu stanje da eventualno pomognu ako mogu ili da zatvaraju košnice sa stradalim društvima.
Pri tom letimičnom pregledu treba približiti ramove sa najviše meda (poželjno i sa dobrim saćem) uz samo leglo, sa obje strane, a odmaći prazne. Ako se naiđe na društvo koje je jako oslabilo a razvilo je leglo na više ramova, savjetuje se da se ostavi samo možda jedan ram legla a ostali žrtvuju – uklone i pretope. Time se takvom društvo daje veća šansa da preživi, jer veliko je pitanje da li bi uspjelo da odhrani leglo na više ramova.
Pčelari koji su pčele dobro zazimili i pri kontrolnim pregledima vidjeli da društva dobro zimuju, nemaju razloga da išta rade oko košnica sada u januaru, pa najvjerovatnije i u februaru.
Treba kontrolisati da li su u košnice ulazili miševi i rovčice.
Ostali radovi
Zbog ovakve situacije na pčelinjacima, koja u dosta slučajeva nije baš zadovoljavajuća, na žalost realno je očekivati povećano stradanje pčelinjih društava, pa će dodatna briga i posao pčelara da bude dalji postupak sa tim stradalim košnicama. Dakle, najprije treba obezbjediti da se takve košnice zatvore i da se ne izaziva grabež. Ako se ima uslova, ramovi mogu da se prenesu u neku hladnu prostoriju pogodnu za skladištenje, makar privremeno dok se ne odluči šta će sa njima da se radi. Za takvo oldučivanje važno je znati razlog stradanja ili makar da može da se procjeni da li se takvi ramovi mogu i smiju stavljati u druge košnice ili ne, zbog moguće opasnosti od prenošenja eventualne zaraze.
Ako su ramovi i saće zaprljani pčelinjim izmetom (prolivom) takve ramove treba pretopiti i ne stavljati u druge košnice ni med iz njih – sve se pretapa. Sada nije doba da se uočava stradanje od američke kuge ali ako je na pčelinjaku bilo to oboljenje a da pčelar i nije primjetio, nije isključeno da se sada vidi – takve košnice se prijavljuju i ramovi i saće pale. Treba imati u vidu da je američku kugu mnogo teže dijagnostikovati ako je društvo već stradalo, pogotovo ako je prošlo duže vrijeme od stradanja – zaostalo leglo često može da pokazuje simptome slične američkoj kugi (probušeni poklopčići, ulegnuti, prazne ćelije…) a da nije bila u pitanju ta zaraza. Takvi sumnjivi slučajevi mogu sigurno da se odrede samo laboratorijski.
Za stradanja od virusa se smatra da u većini slučajeva bolest ne može da se prenosi ramom i saćem, ali za neke oblike virusa se ipak smatra da može, tako da je to pitanje komplikovano i nezahvalno je davati savjete.
I dalje su veoma pogodni uslovi za sadnju drveća i žbunja na pčelinjaku i oko njega. Takođe, pogodne zimske dane treba iskoristiti za uređenje pčelinjaka, rezanje grana koje ometaju, ograđivanje i slično. Ako je bilo stradanja pčelinjih društava te košnice treba detaljno očistiti i dezinfikovati (sredstvima za dezinfekciju i plamenom).
Sada već treba početi pripremu ramova i svega drugog što je potrebno za nastupajuću sezonu.
